Никола Тесла
Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) је био један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Први је Србин који је номинован за Нобелову награду, 1937. године и исту је одбио.[1][2]
Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.
Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља, тесла.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.[3][4]
Гилјермо Маркони
Гуљелмо Маркони (итал. Guglielmo Marconi; Болоња, 25. април 1874 — Рим, 20. јул 1937), италијански инжењер и физичар.
Један од оснивача бежичне телеграфије и изумитеља радија[a]. Од 1896. живео је у Енглеској, где је 1897. патентирао примену електромагнетских таласа за бежичну телеграфију. Године 1901. Маркони је први успешно приказао пренос радио-сигнала преко Атлантског океана. Године 1932. употребио је дециметарске радио-таласе, а за радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Брауном Нобелову награду за физику.[1][2][3]
Маркони је део своје каријере радио код Николе Тесле као техничар и ту је видео и радио са неким техничким проналасцима које ће наставити да развија самостално. Иако му је признат патент на радио пренос, убрзо му је поништен да би амерички патентни завод 1904. године поново признао патент за радио пренос због чега настаје дугогодишњи судски патентни спор око права првенства на овај проналазак. Тесла подноси тужбу 1915. године, али убрзо банкротира, тако да овај спор остаје дуго да се води. Врховни суд САД је 1943. године после Теслине смрти признао право Николе Тесле на овај патент, мада није реткост да се још понегде нађу тврдње да је управо Маркони изумео радио.
Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) је био један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Први је Србин који је номинован за Нобелову награду, 1937. године и исту је одбио.[1][2]
Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.
Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља, тесла.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.[3][4]
Гилјермо Маркони
Гуљелмо Маркони (итал. Guglielmo Marconi; Болоња, 25. април 1874 — Рим, 20. јул 1937), италијански инжењер и физичар.
Један од оснивача бежичне телеграфије и изумитеља радија[a]. Од 1896. живео је у Енглеској, где је 1897. патентирао примену електромагнетских таласа за бежичну телеграфију. Године 1901. Маркони је први успешно приказао пренос радио-сигнала преко Атлантског океана. Године 1932. употребио је дециметарске радио-таласе, а за радове на бежичној телеграфији поделио је 1909. са Брауном Нобелову награду за физику.[1][2][3]
Маркони је део своје каријере радио код Николе Тесле као техничар и ту је видео и радио са неким техничким проналасцима које ће наставити да развија самостално. Иако му је признат патент на радио пренос, убрзо му је поништен да би амерички патентни завод 1904. године поново признао патент за радио пренос због чега настаје дугогодишњи судски патентни спор око права првенства на овај проналазак. Тесла подноси тужбу 1915. године, али убрзо банкротира, тако да овај спор остаје дуго да се води. Врховни суд САД је 1943. године после Теслине смрти признао право Николе Тесле на овај патент, мада није реткост да се још понегде нађу тврдње да је управо Маркони изумео радио.